Protest, još jedan zanimljiv način kazivanja istorije. Događaj iz kog se može istorijski preuzeti datum, obesmišljavanje i naravno, koraci ka novoj budućnosti.
Sećala se kada je zajedno sa sinom, dok je još bio u kolicima, šetala misleći da se bori za njegovu budućnost. Eto, sad je i on na istom mestu. Međ gomilom, sa pištaljkama oko vrata i neodređenom budućnošću. Za koga sada da se bori? Da li da mu kaže da je nema potrebe šetati i vrpoljiti se, jer će na kraju i on svojoj deci pričati istu priču. Valjda je dovoljno pametan da shvati da ljudska priroda i nije baš tako promenljiva. Okolnosti jesu.
Telefoni, tehnologija, organska ishrana, kontrola nekontrolisanih, sve se to menjalo, a čovekova ćud – nikada!
Stigla je do Trga Nikole Pašića pre vremena. Nekoliko desetina mališana skupilo se ispred, držeći konzerve piva i pištaljke u rukama. Spremali su glasne žice za dranje.
Leđa su je bolela pa je osetila potrebu da sedne. Makar malo, dok ne dođe kritična masa. Nije bilo slobodnih klupa, no jedan čovek sedeo je sam.
„Izvinite, da li je slobodno?“ uhvatila ga je nespremnog. Uzbuđeno je klimnuo glavom dok je izgovarao reči potvrde. Bio je zamišljen, ali videlo se da je tu sa razlogom. Posle nekoliko minuta tišine, izgovorio je iznenada:
„Viđao sam vas ovde ranije. Šta će tako lepa žena na ovako surovom mestu?“
„Borim se za svoju decu, a koliko ja vidim, i vi se borite za svoju državu.“
„Neverovatno, izgleda da ne može ništa da vam promakne…“
„Gospodine, ja sam politikolog, umem da prozrem članove službe kad ih vidim.“
„Nisam ni sumnjao.“
Zastao je na nekoliko minuta, pa je nastavio: „Kako vam je prošla selidba?“
„Vidim da ste odradili domaći zadatak.“
„Gospođo, sve se zna i pre nego što vi, obični ljudi, saznate. Bezbednost države je pitanju.“
„Mislim da se ovi mališani ovde i nalaze zbog bezbednosti.“
„Ali vi ne znate ko su oni. Pogledajte, molim vas“, izvadio je telefon i krenuo da pokazuje slike: „To su ljudi koji nemaju veze sa organizovanjem. Mislite li stvarno da je svet toliko pun slučajnosti da će se hiljadu ljudi skupiti bez organizacije?“
„Gospodine, ne morate meni da govorite sve to, nisam glupa.“
„Nisam ni mislio, izvinite gospođo, ali…“
Klupi je prišao oronuli dekica pun entuzijazma. Njegova paradoksalna pojava nije bila komična koliko se očekivalo od nje. Valjda je previše ozbiljnosti bilo u vazduhu da bi humor uzeo maha.
„Moraću da vas napustim sada, ali vratiću se, nadam se da ćete ostati ovde.“
„Ne zavisi od mene, gospodine.“
Pet minuta kasnije vratio se na klupu. Rulja se umnožaval ali i dalje nedovoljno. Poželela je da se vrati kući, jer ipak nije više bila toliko mlada za ovakvu vrstu egzibicije.
„Šta da vam kažem gospođo, sem da mi, lešinari, ne živimo od svog angažmana. Mi imamo druge ljude za to. Evo na primer, ovaj čovek što je stigao malopre. Niko ga ne tera da govori bilo šta, a on nam je najbliži saradnik. Nema ništa od toga, nikakvu beneficiju, čak ga i osuđuju u pojedinim krugovima, a on se, eto, i dalje trudi da sve oko sebe stavi na test bezbednosti. I on je samo jedan, a ja tokom izveštavanja sretnem na desetine takvih ljudi. Dovoljno je samo da sedim na ovom mestu neko vreme i sve će mi biti rečeno i znaću sve o svemu. Ali vi niste takva osoba, a to sam od prvog trenutka primetio. Vi ste prozreli sve, ali ne učestvujete. Kako to da takva žena da nema karijeru u politici?“
„Nisam bila na pravom mestu u pravo vreme.“
„Bili ste previše ponosni. I šta sad?! Deca vam se bore na isti način kao vi. Mislite li da je borba izjednačena? Da je borba realna? Uvek će biti ljudi kao što sam ja, i uvek će biti ljudi kao što ste vi, čemu onda borba protiv sistema, kada na kraju od njega tražite pomoć? Borili ste se i dobili onoliko koliko ste zaslužili.“
„Izvinite, ali ne mogu više da sedim. Drago mi je što sam vas upoznala.“
„Svratite ponovo, ne sumnjam da ćemo se videti.“
Dok ustajala sa klupe, prolazio je mlad čovek u majici sa natpisom „Ne Davimo Beograd“ i sa svim onim parolama koje su bile aktuelne međ mladima. Pozdravio se prisno sa gospodinom, i već je u sledećem trenutku odlazio da organizuje protestare.
Čudna je to iluzija.
Politička Konkretnost 