U poslednje vreme aktuelna je priča o četnicima. Počela je, naravno, sa Radošem Bajićem i njegovim pokušajem da predstavi onu drugu, nepartizansku stranu na drugačiji način. Iskreno, smatram da mu nije uspelo, jer je bio previše očigledan. I umesto da predstavi istoriju iz objektivne perspektive, on je po uzoru na svoje protivnike, veličao jedne, a ružio druge. Serija kao serija, ako je posmatramo kao fikciju, zapravo i ne mora da bude istinita i tačna. Umetnička sloboda je nešto što se ne razume u našoj zemlji, a to je da ja, na taj način gledano, apsolutno imam pravo da predstavim četnike kao gomilu bradatih dinosaurusa i da ih tako ekranizujem u svom delu. Naravno, javio bi se neki znalac koji bi rekao – To nije istina, Četnici nisu bili dinosaurusi već ljudi. – Što bi zapravo bilo ispravno reći, ali da li je to krajnja istina?
Poenta priče je ne tražiti u umetničkom delu onaj dodir sa stvarnošću, već baš suprotno, tražite u delima ono što je pisac hteo da kaže, impresionistički, simbolistički prisup… Ali u ovom slučaju to nije tako, naš cenjeni reditelj i glumac je želeo da predstavi istoriju iz perspektive četnika, što mu je pošlo za rukom, ali onda čovek zapravo SME da kritikuje verodostojnost komada, jer ako ti svojim delom pišeš istoriju, molim te nemoj biti pristrasan.
Na vratima predsedništva i dalje stoji petokraka, a predsednik nam je nekadašnji četnik koji je mladost proveo u komunističkoj partiji. I onda nakon svega, čemu deklaracije i upiranje prstom. Sećate se kada smo bili mali (ja sam se rodio devedeset prve) igrali smo se partizana i nemaca, u suštini, prepucavali smo se ko će da bude Prle, a ko Tihi. To su bila vremena, no da li je to bilo ispravno? I još bolje pitanje, zašto igra i dalje traje? U svakom slučaju, aktuelnosti se samo nastavljaju. Draža Mihajlović je stupio u prvi plan, rehabilitovan je njegov sudski postupak, četnici su dobili zadovoljenje, dok su partizani nevoljno odmahnuli glavom i rekli ja to nisam video, ja to nisam video…
Strašno! Čime nama zatupljuju mozgove. Koga boli kurac više za četnike i partizane! Govorim kao predstavnik jednog zarobljenog, zaraženog, inficiranog soja koji ne vidi prst pred okom od dima u kome je ogrezo, ’ajde više da zajebemo te očajne klasifikacije. Kao šatro partizani i četnici!
Kada rat nastupi sva pravila prestaju. Pa čak su sud za ratne zločine osmislili ljudi koji su hteli na foru da na’vataju naciste posle Drugog svetskog rata. Na kraju sve funkcioniše po principu da pobednik određuje sve, kada su poslednji put pobednika stavili pred suđenje i rekli mu, pobedio si, al’ na kvarno, ’ajde sada da odgovaraš za to! Ubijali su jedni, ubijali su drugi, imali smo dva rata na pragu, građanski i svetski, ’ajde da stavimo tačku na to, bilo je, prošlo je, oprostite čoveku što je bio čovek i što je morao da bude nečovek.
I onda ludilu nikad dosta. Zbog tog, kako neki kažu, surovog čina narod se digao na noge i sve svoje frustracije je krenuo da leči. Bravo ljudi, svaka vam čast! Gospodin Vuk Drašković super pisac, ali đubre od čoveka (i za Crnjanskog su pričali da je bio đubre, a najbolji pesnik nad piscima), Karađorđević kao predstavnik retardirane kraljevske dinastije i naravno Vojvoda Šešelj nekrunisani kralj Haškog tribunala, grickali su nokte čekajući da se reši pitanje Draže i rešilo se! Triput ura za Srbiju, ispala je fer!
Prva vest koju sam pročitao me je nasmejala. Ispred palate pravde skupili su se četnici koji su slavili vraćanje građanskih prava, dok je pored njih skupina komunista pevala partizanske pesme. Genijalno, oduševljenje… Bravo narode, svakim danom me sve više iznenađuješ. Kada ti povećaju namete, cenu hleba, smanje penzije, ne postojiš, a sada si tu u prvom redu. Ovo me podseća na borbu između fanova Gospodara prstenova i Zvezdanih ratova. Očaj!
Odmah su se javile nevladine organizacije kao što su Odbor za ljudska i manjinska prava, Helsinški odbor, Žene u crnom sa pričom da je to nečuveno, da će dovesti do destabilizacije Srbije i da je sve to politička odluka. Ljudi, mi pričamo o nečemu što se desilo pre skoro osamdeset godina! Pa zar je moguće da ste i dalje toliko ogrezli u mržnji da ne možete da se suzdržite da jednom čoveku koji je streljan kao pas, bez groba i prava, dopustite da se oseti kao čovek, ako ne njemu barem njegovim naslednicima koji i dalje tumaraju Srbijom sa krstom svojih predaka. Budite ljudi!
Hrvatski političari skupljaju bodove na srpskim aferama, tako da naša uvažena komšinica i predsednica jednostavno mora da iskomentariše i da podigne tenziju, da raskupusa ovu neurednu svesku zvanu ljudi Srbije.
A onda su došli na ideju ljudi da ako je mogao Draža, što onda ne bi i Brankoviće rehabilitovali, da ukinemo sve narodne pesme u kojima se pominju Brankovići jer to je politički korektno! BUDITE KONKRETNI!
I kao vrhunac priče naša idiotska vlada se podelila međusobno na četnike i partizane. To samo govori o intelektualnoj moći naših predstavnika. Naravno najviše ima komunističkih izdanaka, mada je ostala i stara radikalska krv u nekima. Naš Otac i Vrhovni Vođa tiho ostaje po strani i baca dosetke iako se i sam bori sa demonima svog detinjstva. Koja šarada, muka mi je, plače mi se, ne postoje reči sem: Bože, oprosti im ne znaju šta čine….
Gospodo draga, dosta je više podele na Srbe i Hrvate, četnike i partizane, ’ajde da zaboravimo na sve to i da krenemo ispočetka. Svestan sam ja da je Dačić, na primer, revolitran i potresen (mukica) zato što su mu porodicu streljali četnici, a i ne može da gleda u sliku svog prethodnika (jer on je bio Miloševiću, ono što je Nebojša našem Vrhovnom Vođi) pa je zbog toga Antića isterao iz SPS-a u sred emisije, verovatno ima još mnogo primera sa partizanima koji su isto to radili. Ja bih sada, faktički, trebao da mrzim Turke jer su mog čukundedu zaklali pred celom porodicom? Dosta je bilo mržnje i neslaganja, vreme je da ostavimo razlike po strani.
Niko više nije ni partizan, ni četnik, ni levica ni desnica, postoje samo ljudi koji moraju uzeti stvari u svoje ruke. Ili će nestati njihovo mišljenje, brzinom svetlosti, a ovo će biti samo obične, zaboravljene reči kao neka neuspela arhitektonska ideja (Beograd na vodi)…
BUDITE JAKI I KONKRETNI!
I POKRENITE SE VEĆ JEDNOM!
Politička Konkretnost 